СТРУЧНИ УГАО: Изградња малих хидроелектрана на каналском систему у Семберији
Пише: Будимир Игњатов, дипломирани правник; Помоћник директора, Сектор за правне послове
Основну каналску мрежу на подручју Семберије чине примарни канали: Главни ободни канал (ГОК), Мајевички ободни канал (МОК) и Дашница. Изградњом спојног канала Дрина – Глоговац са водозахватом на ријеци Дрини каналски систем је добио адекватан вишенамјенски водопривредни значај, у погледу рјешавања виталних водопривредних и осталих потреба подручја Семберије. Остали примарни канали су: Спојни канал Дашница – МОК (СПОК), канал Глоговац, канал Стара Дашница, канал Селиште.
Након више деценија, Јавна установа „Воде Српске“ Бијељина и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на подручју Града Бијељина покренули су и реализовали низ пројеката на реконструкцији, обнови и модернизацији каналске мреже, а који су имали за циљ да главну каналску мрежу доведу у потпуно функционално стање како за заштиту од спољашњих и брдских вода у периодима поводња, тако и за потребе транспорта вода захваћених из ријеке Дрине намјењених за наводњавање у сушним периодима године.
Улога каналског система Семберије је сљедећа:
– Прихвата и спроводи воде са сливног подручја канала Глоговац и властитог слива и одводи у ријеку Саву;
– Овим каналом омогућено је одводњавање мелиорационог подручја Бијељина IV, на површинама од 3.500 хектара;
– Водозахватом на ријеци Дрини, обезбијеђен је минимални протицај у каналу од 10,00 метара кубних у секунди (максимални протицај 30,00 м3/с), за потребе Семберије и то: насеља дуж тока и град Бијељина добили су сталан ток, обезбијеђен је неопходан минимум протицаја у каналу Дашница за испуштање ефлуента отпадних вода града и индустрије Града Бијељина.
Сагледавајући наведене техничке и остале елементе каналске мреже Семберије, Стратегије интегралног управљањама водама, Стратегије развоја пољопривреде Републике Српске и остале расположиве пројектне документације, проведених истраживања из области пољопривреде и водопривреде на подручју Семберије, евидентне су могућности развоја иригационих система коришћењем постојећих водних и земљишних ресурса у Семберији.
По основу наведених констатација може се закључити да постојећи каналски систем, са водозахватом на ријеци Дрини у постојећем стању, посједује развојни потенцијал кога у што у краћем року треба искористити.
Приоритетна намјена канала је заштита од великих вода, али она је од значаја у периодима наиласка поплавних таласа, дакле то је периодично и практично непредвидиво. Оно што је веома битно је да ова приоритетна намјена ни у једном тренутку не може бити угрожена радом или намјеном других корисника.
Друга намјена је наводњавање, и она спада у периодичне, односно наводњавање се врши у вегетативном периоду почев од априла мјесеца закључно са крајем септембра. Дакле, овдје постоји реални дисбаланас, а то је да у периоду када су природни дотоци најмањи, потреба за наводњавањем је највећа.
Трећа намјена је искоришћење енергетског потенцијала воде у каналима у циљу производње електричне енергије. Ова намјена је сврсисходна и могућа и одвијала би се у току цијеле године.
Због свега тога, Јавна установа „Воде Српске“ Бијељина је извршила анализу могућности градње система малих хидроелектрана на главном каналском систему у Семберији, која је показала да се потпуним и синхронизованим управљањем каналским системом Дрина – Глоговац – Дашница – Мајевички ободни канал – Главни ободни канал – Сава, са објектима малих хидроелектрана, може значајно унаприједити регулисање протицаја воде и спријечити поплавни догађаји, унаприједити рад система за наводњавање и искорисити проток воде за производњу електричне енергије, посебно јер се мале хидроелектране поуздано добро интегришу у локалне еко-системе.
У складу са горе наведеним, путем Министарства енергетике и рударства Републике Српске покренута је процедура за уступање постојећег Уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана на каналском систему, који је Влада Републике Српске закључила са концесионаром „АБН Електране“ д.о.о.
Према важећем уговору о концесији на каналском систему у Семберији предвиђена је изградња четири енергетска објекта увезана у систем малих хидроелектрана:
– МХЕ „АТЦ“ снаге 100 киловата и годишње производње 0,556 гигават-сати;
– МХЕ „Водозахват“ снаге 300 киловата и годишње производње 1,33 гигават-сати;
– МХЕ „Градац“ снаге 240 киловата и годишње производње 1,658 гигават-сати;
– МХЕ „Бурум“ снаге 480 киловата и годишње производње 3,144 гигават-сати.
За мале хидроелектране „АТЦ“ и „Бурум“ претходни концесионар је прибавио грађевинске дозволе, а за мале хидроелектране „Градац“ и „Водозахват“ обезбијеђени су локацијски услови.
Преузимањем ове концесије Јавна установа „Воде Српске“ преузела је сва права и обавезе које проистичу из наведеног уговора о концесији, наставила активности из уговора о концесији које су започете, са намјером да у потпуности реализује концесиони пројекат.
Јавна установа „Воде Српске“ планира да изградњом и пуштањем у рад малих хидроелектрана оствари компензацију са Електропривредом Републике Српске, за електричну енергију коју утроши превасходно радом црпних станица уз Савски насип, гдје је у периоду великих поплава 2014. године остварена потрошња енергије у износу од преко 800.000 КМ.
Такође, планирани поврат инвестиције је од 8-10 година а након тог периода Установа би приходовала значајна средства у буџет са којим би се вршило текуће и инвестиционо улагање у водопривредне објекте широм Републике Српске.
Погодности малих хидроелектрана
Тенденција у свијету је да се фосилни енергенти замјене обновљљивим изворима енергије. При томе се као једно од најједноставнијих и најприступачнијих рјешења намеће веће коришћење хидропотенцијала гдје је то могуће. Од почетка производње електричне енергије хидроелектране су биле на првом мјесту обновљивих извора који су коришћени за производњу. У данашњој ситуацији конвенционалне велике хидроелектране захтијевају плављење великих површина земљишта са озбиљним еколошким посљедицама и великим трошковима. Са друге стране, адекватно дизајниране мале хидроелектране доносе низ погодности. Поред директне користи од производње електричне енергије коришћењем хидроенергије, мале хидроелектране лако се интегришу у окружење и искључују негативне утицаје на околину, а могу добро да послуже и за регулисање протицаја воде.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
