Министар др Саво Минић: Систем заштите од поплава захтијева стално унапређивање
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске др Саво Минић, у интервјуу за билтен Јавне установе „Воде Српске“ истиче да је Република Српска након катастрофалних поплава 2010. и 2014. године уложила велике напоре да унаприједи функционисање сектора вода и инвестира у критична подручја.
Тиме је створена добра основа за даљи рад и будућа улагања у сектору вода, истиче министар Минић.
– Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске и Јавна установа „Воде Српске“ након великих поплава покренули су и учествују у великом броју активности који имају за циљ побољшање стања у области управљања водним ресурсима, одбране од вода, заштите квалитета вода, искоришћавања хидропотенцијала и унапређења водних услуга. Такође, сектор вода је у протеклом периоду радио на усклађивању домаћег законодавства са ЕУ директивама у складу са уставним надлежностима, што треба наставити и у будућем периоду. Тренутно се имплементирају одређени пројекти који су наставак претходно започетих активности, а уз то се припремају и нови пројектни приједлози како би се одржала спремност сектора вода да одговори све већим изазовима које доносе климатске промјене и све већа временска и просторна неравномјерност падавина.
У мају је обиљежена девета годишњица од катастрофалних поплава 2014. године? У којој мјери су грађани Републике Српске данас заштићени од поплава?
– Република Српска данас је знатно спремнија за одбрану од поплава него што је то било прије 2014. године, с тим што треба имати у виду да је рад на систему одбране
од поплава континуирани процес који захтијева стално одржавање, унапређивање и праћење трендова које диктирају климатске промјене.
Влада Републике Српске, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавна установа „Воде Српске“ су у протеклом периоду, а нарочито након великих поплава 2014. године, обезбиједили више од 250 милиона конвертибилних марака финансијских средстава и уложили максималне напоре да водозаштитне објекте рехабилитују, дограде и доведу у стање да се обезбиједи висок ниво заштите становништва и привреде и значајно смање ризици од поплава у Републици Српској. Као један од одговора на стање у области заштите од поплава, Влада Републике Српске је покренула мјере хитне санације оштећених водопривредних објеката које су финансиране из средстава Фонда солидарности Републике Српске. Управни одбор Фонда солидарности је одобрио 99 мјера на подручју 20 градова и општина Републике Српске, за које је одобрено 24.647.167,04 КМ. Поред средстава Фонда солидарности, Влада је у сарадњи са међународним финансијским институцијама имплементирала бројне пројекте који имају за циљ заштиту од поплава, а међу којима су најзначајнији:
– Пројекат хитне помоћи заштите од поплава који је започет након поплава 2011. године, а окончан је у јуну 2021. године. Републици Српској је Европска инвестициона банка дозначила 107.570.371,41 КМ кредитних средстава, с циљем санације штете од поплава и хитне реконструкције инфраструктуре за заштиту од поплава дуж плавног подручја ријеке Саве и њених притока. Кредитна средства била су намијењена за мапирање ризика од поплава, реконструкцију канала, замјену и надоградњу пумпних станица, рехабилитацију оштећене инфраструктуре, заштиту ријечних обала, израду планова за заштиту од поплава, заштиту од поплава и успостављање система раног упозоравања, хитно поступање у случају поплава, управљање горњим сливовима ријека, припремање стратегије управљања ризиком од поплава и техничку помоћ.
– Народна скупштина Републике Српске је 2014. године донијела и одлуку о прихватању задужења према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој, по Хитном пројекту опоравка од поплава. Пројекат је затворен 2019. године а повучено је око 72.096.375,11 КМ. Овим кредитним средствима финансиране су активности кроз три компоненте којима су обухваћена поплављена подручја: роба за хитни опоравак од катастрофе, рехабилитација кључне јавне инфраструктуре и подршка за имплементацију пројекта и изградњу капацитета. Пројекат је у Републици Српској реализовала Јединица за координацију пољопривредних пројеката организована при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
– Затим, реализован је и пројекат заштите од поплава Дрине. Народна скупштина Републике Српске 2014. године донијела је и одлуку о прихватању задужења према Свјетској банци – Међународној асоцијацији за развој, по Хитном пројекту опоравка од поплава у укупном износу од око 21.262.550,79 КМ за Републику Српску. Пројекат је затворен 31.12.2020. године, а повучено је око 16.638.020,40 КМ. Кредитна средства су намијењена за финансирање радова на заштити од поплава и подршка за подручје Бијељине, која укључује финансирање грађевинских радова и повезане инвестиције за заштиту од поплава на подручју Бијељине, у низводним плавним равницама у близини ушћа у Саву на потезу од Балатуна до Главичица. Финансирање обухвата грађевинске радове, набавку опреме, подршку за управљање Пројектом, израду детаљних грађевинских пројеката и припрему тендерске документације.
– Рађено је и на неструктурним активностима као што су прогноза и рано упозоравање на поплаве, који су битан фактор у одбрани од поплава, те се приступило унапређењу овог система кроз одржавање аутоматских хидролошких станица, софтверских рјешења за управљање и успоставе система за хидролошко прогнозирање.
Поред до сада реализованих бројних мјера заштите од поплава у свим дијеловима Републике Српске, на којим подручјима је посебно важно спровести мјере заштите од поплава у наредном периоду?
– Влада Републике Српске преко Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде наставља са улагањима у одбрану од поплава у наредном периоду, што потврђује и Пројекат мјера заштите од поплава у Републици Српској који се односи на санацију штета од поплава и реконструкцију инфраструктуре, укупне вриједности 41.082.207,00 евра од којих је :
– 19.000.000,00 евра кредит ЕИБ-а (фаза 2, уговор 88484) и
– 22.082.207,00, сопствена средства/остали извори финансирања.
Општине обухваћене овим пројектом су: Србац, Брод, Бијељина, Шамац, Бања Лука, Градишка, Модрича, Добој, Доњи Жабар, Нови Град, Лопаре, Костајница, Козарска Дубица, Прњавор, Зворник и Шековићи.
Поред овог пројекта, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде спровело је активности на припреми пројекта Сава-Дрина коридор. Пројекат се имплементира средствима Свјетске банке која у сарадњи са БиХ, Црном Гором, Републиком Србијом и Међународном комисијом за слив ријеке Саве спроводи прву фазу Програма интегрисаног развоја коридора риjека Саве и Дрине. У области заштите од поплава у Републици Срској ће се радити Пројекат санације Главног ободног канала (ГОК) у Семберији и Пројекат контроле режима протицаја ријеке Турјанице и регулације водотока на територији општине Лакташи.
Који су приоритетни задаци сектора вода на којима ћете као министар инсистирати у наредном периоду?
– Климатске промјене имају све већи утицај на функционисање сектора вода. Свједоци смо промјена количине и распореда падавина у току године, краћих појава интензивних падавина, као и дужих сушних периода. Количина и дистрибуција падавина утиче на доступност воде што погађа све кориснике вода, становнике, пољопривреду, индустрију и животну средину уопштено. У наредном периоду ће се активно радити на одрживом коришћењу водних ресурса. Влада Републике Српске и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде наставиће са инвестирањем у објекте заштите од поплава, унапређење система прогнозе и ране најаве поплава како би се повећала спремност одговора на природне катастрофе које се могу појавити у будућности. Битно је напоменути да објекти одбране од поплава захтијевају константно одржавање, и улагања у овај сектор не завршавају се изградњом заштитних објеката. Стога је потребно радити на успостави одрживог система који ће обезбиједити довољна финансијска средстава за функционисање сектора одбране од поплава. Поред тога, потребно је радити на побољшању и проширењу мелиорационих система како би се помогло ресору пољопривреде да се носи са изазовом недостака воде у све дужим сушним периодима. Један од приоритета у наредном периоду биће и унапређење водних услуга у Републици Српској. Започете су одређене активности које ће у коначном довести до успоставе регулаторног, институционалног и оперативог оквира за одрживо функционисање сектора водних услуга.
Који су кључни циљеви даљег развоја сектора вода Републике Српске у будућности, у смислу заштите вода, заштите од вода и системског управљања водама?
– У наредном периоду инсистираће се на изради Планова управљања ризиком од поплава у Републици Српској у складу са Законом о водама. Планови се израђују на нивоу обласног ријечног слива и дефинишу одговарајуће циљеве за управљање ризицима од поплава, фокусирајући се на смањење штетних посљедица поплава по живот и здравље људи, животну средину, културну баштину, инфраструктуру и привредне активности.
У области заштите вода и управљања водама Влада Републике Српске на приједлог Министарства у мају 2022. године донијела је Одлуку о усвајању Програма унапређења водних услуга у Републици Српској („Службени гласник Републике Српске“, број 43/22).
Програмом је планиран скуп активности које се односе на регулаторни и институционални оквир који је потребно успоставити у Републици Српској, оперативни оквир за одрживо функционисање сектора, као и активности које се односе на финансирање у сектору. У оквиру скупа активности који се односи на регулаторни и институционални оквир припрема се Закон о водним услугама, те се спроводе активности које се односе на потребне предуслове за спровођење Закона о водним услугама након ступања на снагу. Израђују се анализе финансијских потреба и утицаја спровођења ЕУ директива у области пружања водних услуга које на путу БиХ ка ЕУ транспонује и имплементира Република Српска. Осим наведеног, припремљен је и нацрт методологије за утврђивање цијене водних услуга у Републици Српској, смјернице за израду пословних планова ЈКП итд.
Подршка започетом процесу из тачке три – увођења институционалних, правних и регулаторних промјена на нивоу Републике Српске, с циљем модернизације и унапређења сектора водних услуга, врши се и кроз Пројекат модернизације сектора водних услуга, који je припремљен у сарадњи са Свјетском банком, Министарством финансија, јединицама локалне самоуправе и удружењем „Водоводи РС“. Циљ је да се кроз пројекат унаприједи цјелокупно окружење сектора водних услуга у складу са стратешким опредјељењима предвиђеним Стратегијом интегралног управљања водама Републике Српске и Програмом унапређења сектора водних услуга у Републици Срспкој.
Предвиђено је и финансирање радова Требињу, Добоју, Источном Сарајеву, Зворнику, Лакташима и Прањавору, у кумулативном износу од око 24.000.000,00 евра. Ове јединице локалне самоуправе су кроз претходне активности прегледа од стране Свјетске банке такође препознате као локалне заједнице које су оствариле значајан напредак у унапређењу сектора водних услуга.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 21
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
