Министар Борис Пашалић: Велики резултати сектора вода у Републици Српској
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске проф. др Борис Пашалић, истиче да је протеклих неколико година, дугорочно гледано, био најуспјешнији период за водопривреду Републике Српске.
– У сектору управљања водама у претходних неколико година реализују се улагања која су значајнија и већа него укупна улагања у протеклих 25 година. Имплементирани су или су у фази реализације пројекти који у најширем смислу представљају одговор на потребе становништва и привреде, као и развоја руралних подручја, а то значи развоја Републике Српске у цјелини. Укупно је обезбијеђено готово пола милијарде марака из средстава међународних финансијских институција, ИПА средстава, билатералних донатора као и средстава буџета и Фонда солидарности РС. Наведена средства су намијењена развоју водопривредне инфраструктуре у свим областима водопривреде и успостављању савремених система управљања водама.
У којој мјери су грађани Српске данас заштићени од поплава?
– У складу са хидротехничким стандардима који се примјењују на подручју Републике Српске, ниво заштите се пројектује и спроводи на начин да се степен заштите прилагођава стању и потребама на терену у брањеном подручју. На цијелом току ријеке Саве кроз Републику Српску и на притокама ријеке Саве чији су дијелови тока под успором великих вода ријеке Саве, подручје се штити од стогодишњих великих вода, са надвишењем заштитних објеката – насипа у висини од 1,20 метара.
На осталим водотоцима у урбаним подручјима ниво заштите је пројектован на стогодишње велике воде са надвишењем у висини од 0,80 метара, а на подручјима гдје водотоци пролазе кроз пољопривредно земљиште, подручја се штите од двадесетогодишњих великих вода са надвишењем од 0,60 метара.
Ови стандарди премашују стандарде нивоа заштите који се примјењују у већини европских земаља.
Министарство је, у сарадњи са ЈУ „Воде Српске“ у протеклом периоду, а нарочито након великих поплава из 2014. године, обезбиједило више од 250 милиона конвертибилних марака финансијских средстава и уложило максималне напоре да водозаштитне објекте рехабилитује, догради и доведе у стање да се обезбиједи висок ниво заштите становништва и привреде и значајно смање ризици од поплава.
Који су приоритетни пројекти заштите од поплава које је још потребно урадити у Српској?
– Поред поменутих значајних инфраструктурних улагања у објекте заштите од поплава, Министарство, ЈУ „Воде Српске“ и РХМЗ су програмирали и имплементирали већи број пројеката реализованих у сарадњи са Делегацијом ЕУ у БиХ, УНДП, Свјетском банком и другим међународним развојним партнерима, а који за циљ имају успостављање система управљања ризиком од поплава који је у складу са најбољим праксама у ЕУ и другим развијеним земљама. Овај систем подразумијева унапређење система хидролошког и метеоролошког мониторинга, коришћење софистицираних алата и савремених технологија и успостављање прогнозних рачунарских хидролошких модела управљања ризицима на сливним подручјима.
Извршена је потпуна транспозиција ЕУ директиве о управљању поплавним ризицима у Закон о водама, те спроведене активности израде прелиминарне процјене поплавних ризика, потом прецизног мапирања поплавних ризика за угрожена подручја коришћењем дронова и ЛИДАР технологије, као и хидролошко моделирање свих водотока и сливних подручја у Републици Српској и БиХ те су успостављени системи раног упозоравања на поплаве који су увезани са јединицама локалне самоуправе и Цивилном заштитом Републике Српске.
На основу наведеног се приступило припреми Планова управљања поплавним ризицима који ће прецизирати оптималне краткорочне и дугорочне, инвестиционе али и мјере које не захтијевају значајна капитална улагања, а које могу значајно умањити ризике од поплава, на примјер мјере пошумљавања сливних подручја у узводним дијеловима слива.
Припремљен је нацрт Плана за слив Врбаса, а у финалној фази је припрема планова за остала сливна подручја. Овим плановима се дефинишу приоритетне активности и пројекти који на најбољи могући начин штите грађане и привреду од поплавних ризика.
Како се усвајањем ових планова врши имплементација ЕУ директиве, у будућности можемо рачунати и на значајнију подршку фондова ЕУ у имплементацији пројеката.
Који су најважнији задаци сектора вода у блиској будућности?
– Најважнији задаци сектора управљања водама су дефинисани постојећим стратешким и планским документима у Републици Српској, прије свега Стратегијом интегралног управљања водама. Министарство спроводи низ активности унапређења инфраструктуре и јачања капацитета институција које ће обезбиједити одржив систем управљања водама и омогућити наставак развоја сектора, што се односи како на област заштите од поплава, која је у нарочитом фокусу након поплава из 2014. године, тако и даљи развој осталих области у сектору управљања водама: водоснабдијевање становништва, одводња и третман отпадних вода, а за нас је од изузетног значаја и даљи развој иригационих система у пољопривреди без којих је усљед климатских промјена незамислива дугорочно одржива пољопривредна производња. Сви наведени задаци се реализују на начин да се вода као непроцјењив ресурс нашег друштва штити и рационално распоређује корисницима.
Који су остали кључни циљеви даљег развоја сектора вода у Републици Српској?
– Поред наведених задатака и циљева, у наредном периоду биће неопходно фокусирати се на унапређење области водних услуга – водоснабдијевања становништва, прикупљања и третмана отпадних вода, у складу са Програмом унапређења сектора водних услуга у Републици Српској који је Влада усвојила у текућој 2022. години. Ове услуге, које представљају комуналне дјелатности од највећег значаја за становништво и привреду, до сада су биле у готово искључивој надлежности јединица локалне самоуправе. Министарство је препознало могућност да се овај сектор значајно унаприједи и реформише, а намјера Владе је да наше Министарство преузме координишућу улогу у успостављању регулације водних услуга са циљем стварања претпоставки за ефикасан рад јавних комуналних предузећа и покретање значајног инвестиционог циклуса у свим јединицама локалне самоуправе.
Министарство је и до сада било укључено у активности рехабилитације, надоградње или изградње инфраструктурних објеката, водоводних система, постројења за третман воде, мјера за енергетску ефикасност, које се реализују на подручју читаве Републике Српске. Пројекти се воде у сарадњи Министарства финансија и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде са јединицама локалне самоуправе. Створен је финансијски оквир од око 130 милиона евра за изградњу система водоснабдијевања и канализације и унапређења рада комуналниух предузећа. До сада су партиципирале 32 локалне заједнице, а покретањем активности на републичком нивоу са циљем имплементације Програма унапређења сектора водних услуга очекујемо и значајно повећање нивоа инвестиција у сектору, што ће за посљедицу имати значајно повећање нивоа и квалитета водних услуга за становништво и привреду Републике Српске.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 21
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
