Успјешна пословна година за ЈУ „Воде Српске“
Република Српска је од катастрофалних поплава 2014. године до данас уложила значајна средства у пројекте заштите од поплава, и ситуација је данас знатно повољнија него прије пет година, каже директор Јавне установе „Воде Српске“ Бијељина Мирослав Миловановић сумирајући резултате рада у 2019. години.
Миловановић истиче да је у свим дијеловима Републике Српске реализован велики број капиталних пројеката у сектору вода.
– Јавна установа „Воде Српске“ Бијељина, од 2014. године до данас реализовала је низ мјера кроз пројекат „Хитне санације водопривредних објеката оштећених у мајским поплавама 2014. године“ који се финансира из средстава Фонда солидарности Републике Српске. Реализоване су 92 мјере на подручју 19 градова и општина у укупној вриједности од око 22 милиона конвертибилних марака.
Кроз пројекат „Хитне помоћи и заштите од поплава у Републици Српској“ који се финансира из средстава Европске инвестиционе банке уложено је укупно око 55 милиона евра у свим дијеловима Републике Српске. Већина мјера у оквиру тог пројекта је завршена или је реализација при самом крају.
Дакле, у оквиру два поменута велика пројекта, у протеклих пет година урађено је много на санацији насипа, реконструкцији и санацији оштећених водопривредних објеката, те регулацији ријечних корита и канала у Републици Српској.
Улагања у оквиру ова два велика пројекта, по досадашњим уговорима, износе око 130 милиона конвертибилних марака.
Како оцјењујете пословну 2019. годину?
– Задовољни смо, мада увијек може боље. Ми ћемо током јануара анализирати рад сваког сектора појединачно и тада ћемо имати конкретан одговор на то питање. Иначе, наш извјештај о раду до краја јанура 2020. године биће предат Влади Републике Српске на разматрање, када ће све активности бити видљиве и тада можемо бити конкретнији у оцјени резултата рада.
У овом тренутку могу рећи да смо у 2019. години остварили рекордан износ наплате водних накнада који је за око 200.000 конвертибилних марака већи од до сада рекордне 2018. године. Ако се томе дода чињеница да смо због хаварије на хидроелектрани у Дубровнику у 2019. години по том основу имали мањи приход у износу од 1.3 милиона марака, онда је овај рекордни финансијски резултат још израженији.
Да се вратимо на пројекте. Који су пројекти тренутно у току?
– Поред мјера које су у потпуности завршене, тренутно се реализује мјера реконструкције канала Дашница кроз град Бијељина у вриједности од око 4,6 милиона марака, реконструкција Савског насипа у Градишци са изградњом дренажних канала у вриједности од око 7,7 милиона марака, реконструкција Мајевичког ободног канала и реконструкција канала Глоговац на подручју Града Бијељина у вриједности од 6,4 милиона марака, мјере заштите од поплава у Српцу и Новом Граду са санацијом Савског и Врбаског насипа у вриједности од око три милиона марака, санација Савског насипа и каналске мреже Сава – Укрина у Броду у вриједности од око 2,3 милиона марака, надвишење Савског насипа на подручју Козарске Дубице у вриједности од седам милиона марака, те капитални пројекат санације пумпних станица поред ријеке Саве у укупној вриједности од око 18,3 милиона марака.
Узимајући у обзир све те радове, колико је Република Српска данас заштићена од поплава?
-То је комплексно питање. Нема апсолутне одбране од поплава, то грађани морају да знају. Гдје год постоје изграђени или реконструисани објекти заштите од поплава, постоји и висок ниво поузданости одбране од поплава. Тамо гдје не постоје изграђени заштитни насипи, као што је на бујичним водотоцима или поред ријеке Дрине на подручју Семберије, и даље постоји опасност од изливања ријека због високих водостаја. Због тога је неопходан наставак изградње мјера заштите од поплава, у свим дијеловима Републике Српске. С тим у вези, треба напоменути да је тренутно у току процес ратификације новог уговора са ЕИБ, за продужетак пројекта „Хитне мјере заштите од поплава у Републици Српској“ у вриједности од 19 милиона евра, чија би имплементација требала да почне 2020. године.
У којим још пројектима учествује ЈУ „Воде Српске“?
– Као надлежна републичка институција за послове у водопривреди, ЈУ „Воде Српске“ Бијељина у сарадњи са ресорним министарством и Јединицом за кородинацију пољопривредних пројеката при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС, реализује и низ других мјера у области водопривреде у свим дијеловима Републике Српске чија је реализација у току или ће услиједити у наредном периоду. Треба поменути уређење корита ријеке Јање на ушћу у Дрину – прва и друга фаза – у вриједности од око пет милиона марака, изградња четири обалоутврде на ријеци Дрини у вриједности од око 3,7 милиона марака а у току је тендерска процедура за изградњу додатних седам обалоутврда на ријеци Дрини, затим пројекат наводњавања на подручју Семберије у вриједности око 3,8 милиона марака, уређење корита ријеке Зелени Јадар у Милићима гдје смо потписали уговор о извођењу радова који треба да почну када се стекну климатски услови, и други пројекти.
Уз то, ЈУ „Воде Српске“ Бијељина учествује и у пројектима који се финансирају из ИПА фондова Европске уније, који су тренутно у току. То су регулација корита ријеке Јање у насељу Јања на подручју Града Бијељина и регулација корита ријеке Јање на подручју општине Угљевик, све у укупној вриједности од око 4,5 милиона евра.
Такође, ту је и мјера изградње лијевог заштитног насипа на Дрини и регулација водотока Сапна на подручју Зворника, заштита оштећених обала на подручју Зворника и реконструкција и изградња обалоутврде у Табанцима такође у Зворнику, те регулација притока ријеке Дрине на подручју Братунца, све у укупној вриједности око 3,5 милиона евра.
Да ли је током 2019. године било ванредних мјера?
– ЈУ „Воде Српске“ Бијељина током 2019. године реализовала је више ванредних мјера санације и реконструкције које су извршене како је наметала ситуација на терену. То су мјере одбране од поплава у бањалучком насељу Чесма, финансирање санације настале штете од поплава на подручју општине Сребреница, изградња насипа на Сани узводно од ушћа Гомјенице у Приједору, мјере на подручју Херцеговине, рјешавање питања нелегалне експлоатације шљунка, ванредне мјере одбране од поплава током маја 2019. године, и друге мјере.
Када се може очекивати почетак изградње Дринског насипа у Семберији?
– Надлежне институције чине све да тај пројекат што прије доведу у фазу реализације. ЈУ „Воде Српске“ Бијељина је један од учесника у тим активностима, уз ресорно Министарство пољопривреде, шамарства и водопривреде, Јединицу за кородинацију пољопривредних пројеката при ресорном министарству и Град Бијељина. Јавности је познато да су поједини грађани спријечили процес експропријације земљишта јер су незадовољни пројектованом трасом. Наше стручне службе са грађанима покушавају да измјене трасу на неколико локалитета како би смо дошли до прихватљивог рјешења, и да би могли да наставимо даље. Док се то питање не ријеши, почетак изградње Дринског насипа неће ићи.
Које активности ЈУ „Воде Српске“ током 2019. године би још истакли?
– Упоредо са претходно наведеним активностима, ЈУ „Воде Српске“ континуирано и активно ради на изради мапа опасности, мапа ризика од поплава и прогнозне моделе за сливове ријека у Републици Српској, као и на мјерама заштите квалитета вода.
Такође, ЈУ „Воде Српске“ Бијељина обавља још низ комплексних послова око издавања водних аката, бриге о водном земљишту, прикупљања водних накнада у Републици Српској, гдје из године у годину, па тако и у протеклој 2019. години ЈУ „Воде Српске“ Бијељина биљежи све боље резултате. Све то доприноси унапријеђењу система водопривреде у Републици Српској.
Треба поменти и да је током 2019. године настављена интензивна сарадња Републике Српске и Републике Србије у оквиру Споразума о сарадњи у области интегралног управљања водама доњег тока ријеке Дрине. Кроз рад Заједничке комисије утврђено је низ конкретних закључака и приједлога за уређење корита ријеке Дрине.
Представници ЈУ „Воде Српске“ Бијељина током 2019. године активно су учествовали и у раду других међународних тијела и комисија у области вода.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
