Свјетски дан вода 2026: Гдје вода тече, расте једнакост
Слоган овогодишње кампање Свјетског дана вода „Гдје вода тече, расте једнакост“ има за циљ да се нагласи значај родне равноправности, односно веће укључености жена у рјешавање глобалне кризе воде.
Свјетски дан вода 2026. године посвећен је дубокој међусобној повезаности воде и родне равноправности, са поруком да жене и дјевојчице морају бити равноправне са мушкарцима и дјечацима у одлучивању о води и управљању водом.
Глобална криза воде највише је – женска криза. Јер, без безбједне воде за пиће, санитарне потребе и хигијену, највише су погођене управо жене и дјевојчице. Због тога, Организација Уједињених нација шаље поруку цијелом свијету да жене и дјевојчице морају бити у центру рјешења за воду, не само као кориснице, већ и као лидерке, научнице, инжењерке, односно као носиоци промјена. Жене морају бити равноправно заступљене на свим нивоима управљања водом, од креирања политика о води до пројектовања сваке цијеви за водоснабдијевање. Жене и мушкарци морају заједно да обликују будућност воде!
ФОТО: www.worldwaterday.org, UN Women/Narendra Shrestha
Према подацима Организације Уједињених нација, данас у свијету жене чине тек нешто више од једне петине запослених у сектору водопривреде. Република Српска може да се похвали да је већ достигла оно чему свијет тежи. Наиме, у Јавној установи „Воде Српске“ као надлежној републичкој установи за интегрално управљање водама у Републици Српској, око 42 одсто запослених чине жене, које углавном обављају више стручне послове.
Анђелка Кузмић, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Српске, истиче да је поносна на улогу коју жене имају у сектору вода.
– Жене успјешно воде сложене инжењерске пројекте, управљају правним и административним процесима и директно учествују у стратешком доношењу одлука. Њихов приступ раду карактерише висока стручност, темељитост и изражен осјећај одговорности према води као ресурсу који морамо сачувати за будуће генерације.
Јелена Вићановић, начелник Одјељења за заштиту и кориштење вода у Сектору за управљање водама обласним ријечним сливом Саве, каже да посао управљања водама са собом носи велику одговорност, али и задовољство.
– Поред многобројних изазова с којима се свакодневно сусрећем, спознаја да сам више деценија дио тима Јавне установе „Воде Српске“, који предано ради како би и будуће генерације имале на располагању довољне количине квалитетне воде тамо гдје је најпотребнија, представља за мене неизмјерно задовољство и моралну побједу.
Тања Шаренац, начелник Одјељења за управљање водама, заштиту и кориштење вода и РВИС у Сектору за управљање водама обласним ријечним сливом Требишњице, каже да жене у Јавној установи „Воде Српске“ одговорно обављају своје послове.
– Жене су јако предане борби за очување воде као најважнијег природног ресурса, а наши мотиви у тој борби највише су повезани са женским осјећајем одговорности према будућим генерацијама, укључујући бригу за здравље наше дјеце.
Александра Ковачевић, виши стручни сарадник за заштиту и кориштење вода у Подручној јединици за подслив ријеке Врбас у Бањалуци, истиче да сви запослени у Јавној установи „Воде Српске“ имају исти циљ, без обзира да ли се ради о женама или мушкарцима.
– Сви ми имамо заједнички виши циљ, а то је заштита и одржива употреба воде као заједничког добра свих нас.
Дражана Тутњевић, руководилац Подручне јединице за подслив ријеке Босне у Добоју, каже да је управљање водама сложен и одговоран посао који захтијева стручност и тимски рад.
– Наш посао подразумијева велику одговорност према природи и заједници јер одлуке које доносимо имају директан утицај на безбједност људи, заштиту животне средине и одрживи развој. Инжењерски послови не познају родне границе, него само знање, посвећеност и одговорност, тако да само заједничким радом жена и мушкараца можемо да изградимо сигурнију будућност у сектору вода.
Ивана Козарац Петраковић, руководилац Подручне јединице за подслив ријеке Уне у Приједору, сматра да заштита вода није само институционална обавеза већ заједнички задатак свих наших људи.
– Бити жена на одговорној позицији у техничкој области јесте додатни изазов, али свака жена на таквом мјесту има прилику да покаже и докаже да стручност, одлучност и лидерство нису везани за пол. Свакодневно се бавим пословима заштите ријечног слива Уне и приликом доношења одлука из своје надлежности увијек ми је први циљ очување воде као ресурса и безбједност људи.
Да ли сте знали…
– Право на воду је људско право, али огроман број људи у свијету и даље нема приступ безбједној води за пиће…
– Око 1,1 милијарди жена и дјевојчица у свијету (око 26%), и даље немају приступ безбједној води за пиће и хигијену…
– Око 1,8 милијарди људи још увијек немају пијаћу воду у објектима гдје живе, а у два од три домаћинства у свијету жене су те које сакупљају воду…
– У 53 државе свијета за које постоје подаци, жене и дјевојчице свакодневно три пута више од мушкараца и дјечака учествују у доношењу воде за своја домаћинства…
– У свијету небезбједна вода сваког дана узрокује смрт око 1.000 дјеце млађе од пет година…
ФОТО: www.worldwaterday.org, UN Women/Catianne Tijerina
– Око милион смртних случајева сваке године повезано је са нехигијенским порођајима. Инфекције чине 26% смртних случајева новорођенчади и 11% смртности мајки…
– Скоро половина смртних случајева новорођенчади у свијету дешава се тамо гдје здравствене установе немају безбједан извор воде… Безбједна вода у клиникама значи безбједније порођаје и здравији почетак новог живота…
– Према анкети УНИЦЕФ-а у којој је учествовало више од милион жена и дјевојчица из цијелог свијета, чиста вода и одговарајући хигијенски услови су најважнији услов за квалитетно репродуктивно здравље…
– У свијету само око 39% школа пружају образовање о менструалном и репродуктивном здрављу…
– У 15% држава свијета жене још увијек немају било какав утицај на доношење одлука о води.
Укључите се у акцију…
Активности за дјецу 6 – 11 година:
– Мој водени херој – нацртајте воденог хероја у својој породици или друштву, особу која ради на заштити воде и управљању водом.
– Невјероватни кружни ток воде – нацртајте кретање воде од кише до ријека, језера и океана, до биљака, животиња и људи, и назад у облаке.
– Изазов ношења воде – симулирајте путовање које многи људи, углавном жене и дјевојчице, свакодневно чине да би донијели воду у своје домаћинство. Носите посуде са водом на одређену удаљеност, и размислите колико времена вам то одузима за ваше друге обавезе.
ФОТО: www.worldwaterday.org, UNICEF/UN0828820/Sergio Izquierdo
Активности за дјецу 12 – 17 година:
– Дебата о води и родној равноправности – организујте дебату о томе како приступ или немогућност приступа безбједној води може утицати на животе младих људи, и како то различито утиче на дјевојчице и дјечаке.
– Квиз о води – квиз са питањима о води и родној равноправности.
Активности за појединце, групе, организације и заједнице:
– Радионица о води и родној равноправности – дискутујте о томе како приступ или немогућност приступа води утиче на родну равноправност у вашем блиском окружењу, и договорите конкретне акције за рјешавање дефинисаних проблема, уз конкретно учешће жена у њиховом рјешавању.
– Објавите на својим друштвеним мрежама слоган или плакат овогодишње кампање Свјетског дана вода: „Гдје вода тече, расте једнакост“, и позовите своје пријатеље и пратиоце да мисле о томе.
БИЛТЕН број 25
о водоправним актима (Службени гласник Републике Српске, бр. 54/25)
о измјени правилника о начину и методама оређивања степена загађености отпадних вода као основице за утврђење водне накнаде (Службени гласник Републике Српске, број 55/25)
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
