Свјетски дан вода 2025: Сачувајмо наше леднике
Организација Уједињених нација 1992. године усвојила је резолуцију по којој се у цијелом свијету обиљежава Свјетски дан вода – 22. март. Тиме се наглашава значај очувања воде и животне средине.
Тема Свјетског дана вода 2025. године је: Очување ледника. Генерална скупштина Уједињених нација у децембру 2022. године усвојила је резолуцију којом је 2025. проглашена као међународна година очувања ледника, а 21. март проглашен је за Свјетски дан ледника који ће се, почевши од ове године, обиљежавати сваке године уочи Свјетског дана вода, 22. марта.
Међународна година ледника, Свјетски дан ледника и овогодишња тема Свјетског дана вода „Очување ледника“ имају за циљ да се истакне велика важност ледника, односно подизање глобалне свијести о кључној улози ледника, снијега и леда у климатском систему и хидролошком циклусу, као и о економским, друштвеним и еколошким утицајима промјена у Земљиној криосфери због глобалног загријавања.
Уједињене нације упозоравају човјечанство да се ледници данас топе брже него икада раније и да је неопходно смањити емисију гасова стаклене баште да би се успорило глацијално повлачење.
Ледници су извор живота јер обезбјеђују слатку воду за људе, животиње и биљке.
Убрзано топљење ледника узрокује непредвидивост кретања воде изазивајући поплаве, суше, клизишта и пораст нивоа мора, а те појаве могу довести до уништења многих екосистема, укључујући и опасност за људе у цијелом свијету.
У свијету постоји више од 275.000 ледника који покривају површину од око 700.000 км2. Ледници су важни резервоари воде који чувају око 170.000 км3 леда, што чини око 70 одсто слатке воде на планети.
Уједињене нације посебно наглашавају потребу и значај укључивања младих људи у рјешавање проблема климатских промјена и очувања ледника.
Ледници се формирају када се снијег гомила током много година, и сабија се у лед. Може проћи и до 100 година да се снијег претвори у ледник.
У свијету постоје различите врсте ледника. Ледене плоче покривају велика подручја Гренланада и Антарктика. Планински ледници налазе се на високим планинама као Хималаји, Стјеновите планине и Анди. Ледници плимне воде формирају се директно у морима. Пијемонтски ледници налазе се у подножју планина, правећи велике усјеке. Ледници постоје на свим континентима осим у Аустралији.
Како температуре расту ледници се брже топе, и долази до њиховог повлачења. Топљење ледника утиче на глобални пораст нивоа мора који је данас за око 20 центиметара виши него 1900. године. Како се смањују ледници и сњежне падавине, смањује се и доступност воде.
Српски географ Јован Цвијић проучавао је ледено доба на Балканском полуострву и закључио да су највећи ледници постојали на Комовима, Дурмитору, Проклетијама, Маглићу, Волујку, Трескавици и другим високим планинама између Сарајева и Пећи. У овим планинским предјелима и данас постоје остаци глацијације попут планинских усјека, ледничких језера и ледених пећина, посебно на Дурмитору.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 21
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
