СТРУЧНИ УГАО: Заштита водних ресурса Републике Српске
ПИШЕ: мр Јелена Вићановић, дипломирани инжењер технологије, начелник Одјељења за заштиту и коришћење вода
Од свих обновљивих ресурса на планети, слатка вода има посебан значај, није је лако пречистити, њен транспорт је скуп, неумољива је и незамјењива. Улога воде је есенцијална у производњи хране, економском развоју и за живот уопште. Једна од Законом дефинисаних обавеза Јавне установе „Воде Српске“ Бијељина је и заштита квалитета вода и њено рационално кориштење. Заштита воде, као ресурса, спроводи се у сврху достизања циљева заштите животне средине дефинисаних стратешким и планским документима које усвајају институције Републике Српске. Мјере које је потребно предузети да би се достигли циљеви прописују се програмом мјера, као саставног дијела планова управљања ријечним сливом које усваја Влада Републике Српске. За потребе рационалног и одрживог дефинисања мјера за заштиту неопходна је поуздана оцјена статуса вода идентификованих водних тијела. Оцјена статуса се врши на основу резултата мјерења и испитивања квалитета површинских и подземних вода. Поузданост оцјене, а самим тим и програма планираних мјера, зависи од броја локација на којима се врше испитивања, фреквенције узорковања и броја елемената квалитета, односно појединачних параметара.
Праћење квалитета површинских вода Јавна установа „Воде Српске“ системски спроводи већ двадесет година. Нажалост, квалитативна и квантитативна осматрања се спроводе на мање од 15 посто укупног броја водних тијела у обласним ријечним сливовима ријека Саве и Требишњице. На низак ниво поузданости оцјене статуса површинских вода, утиче и ниска фреквенција испитивања, као и потпуно одсуство испитивања одређеног броја елемената квалитета. Разлози за неиспуњавање услова потребних за поуздану оцјену статуса су, првенствено ограничена финансијска средства, али и недовољна техничка и кадровска оспособљеност. За она водна тијела на којима нису спроведена истраживања, врши се процјена ризика од недостизања циљева животне средине. Недостатак података прикупљених системским праћењем квалитета за потребе поуздане оцјене статуса директно утиче на квалитет мјера које се прописују у циљу достизања најмање доброг статуса вода, а самим тим и на процјену средстава која су потребна за реализацију тих мјера.
У Републици Српској се још увијек не спроводи системско осматрање подземних вода за потребе оцјене квалитативног и квантитативног статуса, али су припреме у току.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
