Мирослав Миловановић: Вода је највећи ресурс Републике Српске за будућност
Захваљујући озбиљном приступу Владе Републике Српске за опоравак и развој водопривреде и квалитетној стратегији управљања водама, за релативно кратко вријеме смо од тешке ситуације дошли у позицију да сектор вода буде један од важних покретача привреде и укупног друштва у Републици Српској, каже директор Мирослав Миловановић у интервјуу за билтен ЈУ „Воде Српске“. Он истиче да је стање у сектору вода данас значајно боље него прије 2010. године.
– Водопривреда је дуго била запостављена. Није било никаквих улагања у водопривредне објекте више од 30 година, и већина тих објеката скоро је изгубила своју функционалност. Због тога је Влада Републике Српске, одмах након поплава 2010. године озбиљно приступила санацији водопривредних објеката и побољшању укупног стања у сектору вода. Динамика тих послова још је више убрзана послије великих поплава 2014. године, и данас је ситуација знатно боља него прије десетак година.
Шта бисте истакли као најзначајније резултате сектора вода у протеклом периоду?
– Основу и темељ оствареног напретка представљају одлуке Владе Републике Српске за озбиљну реформу водопривреде и квалитетна стратегија управљања водама у Републици Српској. Од 2010. године до данас Влада Републике Српске обезбиједила је значајна средства за инвестиције у водопривреди, посебно за послове санације и изградње објеката одбране од поплава. Путем повољног кредита Европске инвестиционе банке, затим средстава из Фонда солидарности Републике Српске и грант средстава, урађено је заиста много пројеката заштите од поплава широм Републике Српске. Истовремено, значајна средства су уложена и у заштиту вода, покренути су и озбиљни програми за превенцију поплава, раде се и озбиљни пројекти наводњавања у Републици Српској. Већину ових послова урадиле су домаће компаније па су инвестиције у сектору вода добро послужиле и за покретање домаће привреде. Видно су побољшани и услови за пољопривредну производњу. Исто тако, треба истаћи и утицај ових инвестиција на укупан друштевни амбијент. Неки пројекти уређења ријека и канала много су утицали на унапређење инфаструктуре појединих градова и насеља, самим тим и квалитета живота грађана.
У којој мјери су грађани Републике Српске данас заштићени од поплава?
– Наши људи морају да знају да не постоји апсолутна заштита од поплава. Међутим, Влада Републике Српске, ресорно Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Јавна установа „Воде Српске“, у протеклим годинама су уложили максимум напора да ризик од поплава у Републици Српској буде сведен на најмању могућу мјеру. У протеклој деценији уложено је око 220 милиона конвертибилних марака у пројекте заштите од поплава. Из Фонда солидарности Републике Српске финансирано је 99 мјера на подручју 20 градова и општина Републике Српске у укупној вриједности око 24 милиона конвертибилних марака. У оквиру пројекта „Хитна помоћ и заштита од поплава у Републици Српској“ који је финансиран из кредита ЕИБ-а у укупној вриједности од 55 милиона евра, завршено је 47 мјера. Уложена су и вишемилионска средства за мјере заштите од поплава путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката при ресорном министарству. У пројекте наводњавања уложено је око 40 милиона марака. Дакле, урађено је заиста много али има још важних послова које је потребно завршити да би имали адекватну заштиту од поплава у Српској.
Који су најважнији пројекти у наредном периоду?
– Након успјешне реализације претходног кредита Европска инвестциона банка одобрила је нови кредит за пројекте заштите од поплава у Републици Српској, у износу од 19 милиона евра. Са тиме ЈУ „Воде Српске“ улази у нови инвестициони циклус до 2024. године са више значајних мјера као што су санација дијела корита ријеке Врбас у Бањалуци, санација ријеке Милошевице у Приједору, санација црпних станица поред ријеке Саве, почетак изградње Дринског насипа у Семберији, и друге мјере. Такође, неке мјере биће финансиране у оквиру Програма интегралног развоја коридора ријека Саве и Дрине путем Јединице за координацију пољопривредних пројеката у укупном износу од око 30 милиона евра. Са тим средствима биће финансирана регулација дијела водотока Врбаса у Бањалуци, реконструкција водотока Гомјенице у Приједору, реконструкција Главног ободног канала у Бијељини и још неке мјере.
Каква је сада ситуација око изградње Дринског насипа у Семберији?
– Дрински насип је један од најважнијих приоритета Владе Републике Српске и ми улазимо у тај посао упркос одређеним потешкоћама са рјешавањем имовинских односа, што је обавеза локалне заједнице. За тај пројекат већ су била обезбијеђена финансијска средства из кредита Свјетске банке али је процес био заустављен јер њихове процедуре нису дозвољавале да се врши експропријација земљишта на основу утврђивања општег интереса од стране Владе Републике Српске. Због тога смо изабрали други извор финансирања јер није могуће да изградњу тако важног инфраструктурног објекта спријечи пар појединаца који су незадовољни условима експропријације или једноставно не желе да траса насипа прелази преко њихових парцела. Дрински насип треба да заштити све грађане у Семберији од поплава ријеке Дрине и ниједан појединац нема правo да то онемогућава. Већ су обезбијеђени сви услови и средства за изградњу прве дионице Дринског насипа, од ушћа ријеке Јање у Дрину до уставе у Јањи у дужини од 2,2 километра, тако да ћемо ускоро покренути јавни позив за извођење радова.
Који су кључни циљеви даљег развоја сектора вода у Српској?
– Прије свега, циљ је очување наших вода и изградња квалитетне водопривредне инфраструктуре у свим дијеловима Републике Српске. На тај начин можемо утицати да Република Српска сачува залихе квалитетне воде које има јер то у будућности може да представља највећи ресурс и компаративну предност Републике Српске у односу на неке друге. У перспективи, на томе може да се базира укупни привредни развој Српске, почев од квалитетне воде за пиће, производње здраве хране, производње електричне енергије кориштењем хидроенерегије, развоја пољопривреде, туризма и других привредних грана.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
