РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈАВНА УСТАНОВА „ВОДЕ СРПСКЕ“ БИЈЕЉИНА

Министар Пашалић: Више од 215 милиона марака за пројекте заштите од поплава

јул 02, 2020 Новости

Након поплава 2010. године ниво заштите од поплава у Републици Српској није био на задовољавајућем нивоу, тако да је била неопходна грађевинска надградња и побољшање управљања поплавним ризицима.

---

Влада Републике Српске тада се одлучила за задужење уз додатна грант средства, да би се запуштени водопривредни објекти довели у потпуно функционално стање и подигао степен заштите од поплава у Републици Српској, истиче проф. др Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади РС, у интервјуу за билтен ЈУ „Воде Српске“ Бијељина.

– Кроз бројне пројекте међу којима се истичу пројекат „Хитне мјере заштите од поплава у РС“ финансиран кредитом Европске инвестиционе банке, пројекат „Хитне санације водопривредних објеката оштећених у мајским поплавама у РС“ који се финансира из Фонда за обнову Републике Српске, пројекат „Хитне мјере заштите од поплава ширег подручја Семберије“ финансиран кредитом Свјетске банке, као и кроз ИПА 2014 бесповратна грант средства, уложено је више од 215 милиона КМ у одбрану од поплава и смањење штетних утицаја од поплава у Републици Српској.

Поред грађевинских радова, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у сарадњи са ЈУ „Воде Српске“ Бијељина, радило је и на бројним неструктуралним мјерама које за циљ имају повећање спремности реаговања на поплаве, могућност предвиђања наиласка поплавних таласа и управљање поплавним ризицима.

Рађено је и на одбрани од суше изградњом система за наводњавање у општинама Пелагићево, Љубиње, Братунац, Требиње и Бијељина. Израђена је техничка документација за пројекте наводњавања на локацији Скелани (Сребреница), Батковић (Бијељина), локалитету Александровац, те система наводњавања Поткозарје у Градишци, чија се реализација планира.

Након имплементације наведених пројеката, мјера које су предвиђене њима и доношења већег броја подзаконских аката којима је ближе дефинисано интегрално управљање водама у РС, ситуација у сектору вода је примјетно боља него у периоду прије 2010. године. Остварени напредак нам показује да се у сектору вода у Републици Српској ради квалитетно и у складу са стратешким циљевима, што нам даје обавезу да наставимо у истом смјеру и задржимо тренутни прогрес.

Који су били најизраженији проблеми сектора вода у протеклом периоду, и каква је стратегија за рјешавање тих питања?

– Највећи изазови са којима се сусрела водопривреда су били у области одбране од штетног дјеловања поплава. За рјешавање хитних мјера Влада РС и ово Министарство су се опредијелили за задуживање код међународних финансијских институција по ниским каматним стопама уз већи омјер грант средстава, како би се реконструисали постојећи објекти и изградили нови гдје је то потребно. Други битан изазов је стварање функционалног и економски одрживог система који ће бити у могућности да на квалитетан начин одржава изграђене објекте у складу са европским стандардима, као и да одговори на адекватан начин на изазове које доносе климатске промјене.

Да ли сте задовољни резултатима у остваривању циљева Стратегије интегралног управљања водама Републике Српске 2015-2024?

– Задовољавајући резултати циљева Стратегије интегралног управљања су остварени у области стварања правног оквира у циљу ефикасног функционисања сектора вода, заштите становништва, насеља и материјалних добара од поплава и других облика штетних утицаја вода, обезбјеђивања поузданијег планирања при лоцирању других објеката и система јер дефинише критеријуме, могућности и ограничења која проистичу из водне инфраструктуре, стварања мјерне, управљачке и информатичке подршке за реализацију водопривредних циљева. Циљеви који имају велики утицај на функционисање водопривреде у цијелини, а на којима је потребно радити у наредном периоду, су обезбјеђење економске стабилности која омогућава одржив развој сектора, стварање услова за обезбјеђивање постојаних и стабилних извора финансирања са којима могу да се успјешно дугорочно и оперативно реализују сложени циљеви управљања водама Републике Српске, дефинисање просторних захтјева за развој водне инфраструктуре, дефинисање повезаности и међузависности свих планова у области вода са захтјевима уређења простора и очувања и заштите животне средине.

Које су кључне активности које ресорно Министарство планира у сектору вода у наредном периоду?

– У наредном периоду ће се радити на доношењу мапа опасности и мапа ризика од поплава, што је основа за даљи рад на Плановима управљања ризицима од поплава. Планирају се и измјене и допуне подзаконских аката које ће омогућити већу ефикасност и боље функционисање сектора вода. Од инфраструктурних пројеката се издвајају, уређење корита ријеке Јање на ушћу у Дрину, изградња обалоутврда на ријеци Дрини, пројекат наводњавања  на подручју Семберије, наставак радова на реконструкцији црпних станица на сливу ријеке Саве, рехабилитација корита ријеке Милошевице и Врбаса, надоградња насипа на ријеци Босни у Модричи, заштита од поплава насеља Баре у Добоју.

Како оцјењујете сарадњу институција Српске у сектору вода са одговарајућим институцијама у ФБиХ и на нивоу Савјета министара БиХ, са регионалним и међународним институцијама у сектору вода?

– Сарадња између институција у сектору вода у БиХ је увијек била на високом нивоу. Основу за добру сарадњу представља јасан уставни и законски оквир који је дефинисао да је управљање водама на ентитетском нивоу, уз обавезу консултовања и сарадње са другим ентитетом када су у питању заједнички проблеми. Одсјек за водне ресурсе Министарства спољне трговине и економских односа БиХ помаже сектору вода по питању координације, са аспекта међународне помоћи и сарадње у области водних ресурса. Сарадња са земљама у окружењу се одвија кроз бројне прекограничне пројекте и транспоновање европских директива у локално законодавство, чиме се гради основа за заједнички и јединствен одговор на проблеме у сектору вода. Посебно се истичу резултати рада Заједничке комисије Србије и Републике Српске у области интегралног управљања водама доњег тока ријеке Дрине, гдје се у наредном периоду очекује реализација конкретних заједничких пројеката.

Каква је сарадња институција Републике Српске у сектору вода са локалним заједницама на реализацији пројеката?

– Сарадња са јединицама локалне самоуправе је на задовољавајућем нивоу, јер су основни циљеви свих укључених у реализацију пројеката добробит становништва и повећање нивоа заштите од поплава. Упркос томе, дешавају се проблеми у динамици и реализацији пројеката, а који се углавном односе на проблеме са неријешеним имовинским односима, који су обавеза рјешавања локалне заједнице на чијој територији се налази предметни објекат.

---