Директор Мирослав Миловановић: Сектор вода је стабилан и добро уређен систем
Сектор вода постао је стабилан и добро уређен систем који је кроз своје надлежности уско повезан са свим привредним гранама што је било кључно за јачање водопривреде у протеклим годинама, истиче директор Мирослав Миловановић у интервјуу за билтен Јавне установе „Воде Српске“.
– Инвестиције у обнову система одбране од поплава, односно реконструкцију старих и изградњу нових заштитних објеката и остале водопривредне инфраструктуре, у великој мјери су покренуле домаћу привреду у протеклој деценији. Укупна улагања од преко 250 милиона конвертибилних марака у овом сектору од 2014. године до данас, утицала су на отварање нових радних мјеста. Наравно, најважније је што је са тим инвестицијама Република Српска добила много бољи и сигурнији систем одбране од поплава. Са друге стране, наше институције из сектора вода активно су укључене и у све друге привредне активности у Републици Српској, и обезбјеђују неопходну подршку за друге развојне пројекте. Тиме сектор вода испуњава један од својих главних задатака да у складу са својим надлежностима одговори на потребе нашег становништва и привреде, кроз квалитетно управљање водама.
Који су најважнији показатељи успјешности сектора вода Републике Српске?
– Када кажем да је наша водопривреда постала стабилан и добро уређен систем, ту прије свега мислим на квалитетна законска рјешења која регулишу ову област, затим на добре реформске одлуке Владе Републике Српске од прије 10-15 година којима је ударен темељ за успостављање добре организације у водопривреди и квалитетне стратегије управљања водама. Из тога су потом дошли и добри резултати у виду великог броја инвестиција у водопривреди, и позиционирања сектора вода као одлучујућег фактора у друштву по питању заштите вода и заштите од вода. Тако се данас у Републици Српској не може реализовати било која активност која има утицаја на воде а да у то нису укључене надлежне институције. Јавна установа „Воде Српске“ у свему томе има веома важну улогу и јасне надлежности у којима дјелује. Један од важних показатеља успјешности сектора вода свакако је и финансијски моменат, јер се приход од праћења и прикупљања посебних водних накнада у Буџет Републике Српске из године у годину повећава. Судећи према досадашњем пресјеку, 2024. година биће нова рекордна година по том параметру. У том смислу, сектор вода може се посматарати као самоодржив систем који обезбјеђује значајне приходе у Буџет Републике Српске, али исто тако и у буџете локалних заједница.
Ипак, људе у Републици Српској и даље највише брине пријетња од поплава? Какво је данас стање система одбране од поплава?
– Више пута сам јавно рекао да нигдје у свијету не постоји стопостотна сигурност одбране од поплава, и данас стојим иза тога. Али, оно што сигурно знам, још од времена када сам обављао функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде од 2010. до 2013. године, и за овај период од када сам на челу Јавне установе „Воде Српске“ од 2019. године до данас, јесте да Влада Републике Српске и друге надлежне институције чине све што могу да систем одбране од поплава буде подигнут на највиши могући ниво. Инвестиције у објекте одбране од поплава код нас су континуирани процес још од 2010. године. Цијела Република Српска је у протеклој деценији била једно велико градилиште у области водопривреде и морамо да будемо задовољни оствареним. И, ту не стајемо, јер и даље се гради, и градиће се и у наредним годинама. Тренутно су активна градилишта на изградњи дринског насипа у Семберији, на санацији ријеке Врбас кроз урбано подручје Бањалуке, затим на санацији ријеке Босне у насељу Добор код Модриче, регулацији ријеке Хоче у Каракају код Зворника, санацији ријеке Милошевице у Приједору, регулацији ријеке Студени Јадар у Милићима, недавно је завршена регулација потока Лијешањ и Граб у Добоју, као и санација црпних станица уз ријеку Саву, и још неке мјере. Све те пројекте финансира Влада Републике Српске путем кредита Европске инвестиционе банке и других извора финансирања. И то је један од показатеља успјешности сектора вода. Јер, само у протеклих три-четири године било је више критичних периода са изузетно високим водостајима када су се јасно показали позитивни ефекти улагања у мјере заштите од поплава. На мјестима гдје су реконструисани или изграђени нови објекти није било штета. Оно што морамо да учинимо у наредном периоду, јесте да завршимо заштитне објекте на свим критичним тачкама, како би што више смањили ризик од поплава.
Који су главни циљеви Јавне установе „Воде Српске“ у наредном периоду?
– Наставак изградње мјера одбране од поплава и даље остаје наш најважнији задатак. Посебно је важно да се настави изградња дринског насипа даље по фазама јер је Влада Републике Српске дефинисала дрински насип као један од најважнијих инфраструктурних пројеката у Српској. Такође, неопходно је повећати издвајања за одржавање водопривредних објеката да би одржали њихову функционалност. Оно што увијек наглашавам и подједнако је важно, јесу и мјере заштите вода као важног ресурса који може да буде основа даљег развоја Републике Српске. Неопходно је још више ојачати све капацитете Јавне установе „Воде Српске“ и цијелог сектора вода, да би могли успјешно да реализују све зацртане циљеве.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 21
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
