Вићановић: Заштита квалитета вода је наш приоритет!
Осим припреме и спровођења одбране од поплава, уређења ријечних корита и обала, управљања водним објектима и системима, у Јавној установи „Воде Српске“ посебно се води рачуна о заштити и квалитету вода у Републици Српској.
Јелена Вићановић, начелник одјељења за заштиту и кориштење вода и републички водни информациони систем у ЈУ „Воде Српске“, каже у интервјуу да је заштита квалитета вода приоритет цјелокупне друштвене заједнице, како надлежних институција тако и свих грађана Републике Српске.
– Вода је највриједнији ресурс и због тога је од огромног значаја да заштитимо воде Републике Српске од загађења и нерационалног захватања. Свједоци смо да се широм свијета воде загађују на различите начине, посебно у већим градовима, од индустрије, комуналних отпадних вода али и несавјесним дјеловањем појединаца. Општа процјена је да ситуација у Српској по том питању још увијек није алармантна, али је неопходно да се сви заједно много више ангажујемо око заштите наших вода као ресурса – каже Јелена Вићановић.
Како је у Републици Српској организовано праћење стања вода?
– Праћење квалитета вода у Републици Српској обавља се системски већ 17 година. Континуирано праћење квалитета се спроводи као надзорни и оперативни мониторинг. Углавном су обухваћени водотоци сливне површине веће од 1.000 километара квадратних као што су Врбас, Уна, Босна, Дрина, Укрина и непосредни слив ријеке Саве. Програмом за 2017. годину предвиђено је праћење квалитета водотока на 46 мјеста у обласном ријечном сливу Саве и на четири мјеста у обласном ријечном сливу Требишњице. У Републици Српској имамо идентификованих 612 водотока сливне површине веће од 10 километара квадратних. Од тога је више од 500 водотока сливне површине 10-100 квадратних километара за које постоји мало података о њиховом квалитативном и квантитативном статусу. Ограничавајући фактор су финансијска средства, односно ограничен буџет.
Какав је квалитет вода у Републици Српској?
– На основу критеријума дефинисаних Уредбом о класификацији вода и категоризацији водотока и резултата испитивања у посматраном периоду од 2009-2014. године, процијењен је еколошки статус за 62 водна тијела на којима су вршена осматрања, што представља 8,6 одсто од укупног броја. Од тога, за 11 водних тијела еколошки статус је оцијењен као добар а за 51 водно тијело као умјерен. За хемијски статус, мјерења у посматраном периоду су извршена за 59 водних тијела. Од тога, на 30 водних тијела хемијски статус је оцијењен као добар, а за 29 водних тијела не задовољава нормиране стандарде квалитета животне средине. То значи да је неопходно предузети одговарајуће мјере да би се достигао или очувао најмање добар статус површинских вода, како је то дефинисано у циљевима заштите животне средине.
Какав је квалитет подземних вода?
– Нажалост, системско праћење квалитета подземних вода у РС још увијек није успостављено. У току су пројекти који се односе на дизајнирање квалитативног и квантитативног мониторинга водних тијела подземних вода, чији би резултати требало да дају мрежу за осматрање којом би се обезбиједили поуздани подаци за процјену статуса подземних вода. Оно што за сада знамо јесте да се велики дио површина водних тијела подземних вода налази у равничарским дијеловима који су насељени и самим тим су много рањивији на загађивање. Карта рањивости подземних вода указује на доминантно присуство средњег (20,71%) и средњег до високог степена рањивости (72,65%) у обласном ријечном сливу Саве, односно вјероватно ниског (5%) до вјероватно високог (95%) у сливу Требишњице. У овом дијелу је потребно наставити истраживања која ће унаприједити заштиту подземних вода од загађења.
Да ли се контролише квалитет отпадних вода које се испуштају у природу?
– Доминантни извори загађења вода у Републици Српској хазардним супстанцама су индустрија, урбана насеља и пољопривреда. Постојећим мониторингом је утврђено присуство тешких метала у подсливовима Врбаса, Босне, Уне, Дрине и непосредном сливу ријеке Саве. Међутим, расположиви подаци су недовољни за процјену укупне емисије хазардних супстанци у водотоковима Републике Српске. У РС имамо активна само три постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода и веома је битно да се овој теми посвети више пажње у наредном периоду, закључује Јелена Вићановић.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
