Српска и Србија заједнички рјешавају проблеме у доњем току Дрине
У петак, 19. априла 2019. године, у Етно-селу Станишићи код Бијељине одржан је редовни састанак заједничке комисије Републике Српске и Србије по Споразуму о сарадњи у области интегралног управљања водама доњег тока ријеке Дрине.
На овом састанку заједничка комисија је утврдила конкретне кораке у будућој сарадњи у секторима одбране од поплава, водних аката и инспекцијских послова.
Констатовано је да су потребне интензивније активности у заједничкој инспекцији депонија и радова вађења ријечних наноса у доњем току ријеке Дрине, као и нужност ангажовања водочувара и контролних пунктова са обје стране Дрине, те укључивање еколога у рад заједничке комисије.
Договорена је и размјена водних аката, као и катастарских и других података о водним објектима који су од значаја за обје стране.
Такође, истакнута је потреба синхронизације надлежних институција Српске и Србије приликом реализације великих инфраструктурних пројеката – изградње путева и насипа са обје стране Дрине. Наглашено је и да заједнички треба рјешавати проблем насеља која су угрожена од поплава.
Учесници састанка заједнички су обишли и неколико локација на ријеци Дрини у рејону Павловића моста, које се налазе на лијевој обали Дрине а катастарски припадају општини Богатић у Републици Србији.
Том приликом, вршилац директора ЈУ „Воде Српске“ Бијељина Мирослав Миловановић, истакао је у изјави за медије да ће у наредном периоду бити интензивиран рад заједничке комисије, с циљем да се утврде сви проблеми у доњем току Дрине и предложе конструктивна рјешења надлежним министарствима Српске и Србије за рјешавање тих проблема.
– Један од главних проблема је обезбјеђење протицајног профила ријеке Дрине јер има доста нагомиланог шљунка у њеном кориту. Покушавамо да пронађемо адекватна рјешења за рјешење тог проблема, да се обезбиједи задовољавајући протицајни профил како би се спријечило урушавање обала, што може да има тешке посљедице по грађане са обје стране Дрине. Веома је битно да се уреди област експлоатације шљунка, не само као економска категорија, већ и као мјера за уређење водотока, истакао је Миловановић.
Дарко Јањић, шеф техничког сектора у ЈП „Србијаводе“, нагласио је да постојећа законска регулатива у Србији и Републици Српској поставља ограничења да се одређени проблеми ријеше како струка налаже.
– Око 80 одсто доњег тока Дрине налази се на приватном земљишту па и са једне, и са друге стране, имамо ограничења за извођење потребних радова. Примјера ради, спрудови код Павловића моста налазе се на стотинак приватних парцела, па је то скоро немогуће ријешити. Дакле, ову проблематику је потребно рјешавати измјеном законске регулативе, закључио је Јањић.
Споразум о сарадњи у области интегралног управљања водама доњег тока ријеке Дрине између надлежних министарстава Републике Српске и Србије потписан је 2014. године. Крајњи циљ рада заједничке комисије, која укључује стручњаке из свих надлежних институција и предузећа из Српске и Србије, јесте да се ријеше сва спорна питања и проблеми у области водопривреде у доњем току ријеке Дрине.
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљчечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
