Хидроенергија је значајан ресурс Републике Српске
Kоришћење вода за производњу електричне енергије је важан начин њене употребе, са великим степеном корисности за цјелокупно становништво на сливовима водотока који се користе за те намјене. Тренутно, хидроенергетика је најзначајнији корисник вода у Републици Српској.
Опште је познато да је Босна и Херцеговина са аспекта хидропотенцијала једна од најбоље рангираних земаља у окружењу. Међутим, степен искористивости није сразмјеран тренутном начину коришћења. Неки разлози за такво стање су везани дијелом за могуће и доступне изворе финансирања, а понешто се односи и на недовољну истраженост и изученост водотока који се стављају у ту функцију. Овај посљедњи поменути разлог често је узрок неадекватног коришћења водотока и појаве ускраћивања воде за остале кориснике на сливу. Стратешки циљ је да се хидротехнички пројекти планирају и као такви и третирају као интегрални пројекти примјењиви на више области. Kрајњи ефекти треба да се виде у социјалним, економским, урбаним, еколошким и надасве у енергетским и водопривредним сферама. Енергетска и водопривредна компонента су постале равноправне, с обзиром на високу профитабилност тог вида коришћења вода. Развојни циљ и крајњи ефекат би требао бити реинвестицијски циклус са улагањем и у друге видове коришћења вода.
Али, ситуација је знатно другачија. Пракса реализације хидроенергетских пројеката путем концесија, на жалост, даје потпуно другачије ефекте. Kонцесионари су заинтересовани да се у што краћем временском року догоди поврат уложених средстава и да потом почне процес стварања профита.
Тај профит се најчешће жели „извући“ тако да изостаје ефекат реинвестицијског циклуса и губи се развојна компонента пројекта. Напротив, јављају се негативне појаве недостатка воде на локацијама гдје се то не би смјело догађати.
(Сажетак презентације „Вода за све – кроз призму хидроенергетског потенцијала водотока на простору Републике Српске“. Стручни скуп поводом Свјетског дана вода 2019. године. Аутор: Ненад Ђукић, дипл.инж.грађ., Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.)
за достављање понуда за одржавање ријечних корита, дислокацију и вађење материјала из водотока на територији Републике Српске ријека Лим, Врбања, Уна, Сана, Врбас, Бијели поток, Раданов поток, Дрина и Мљчечаница
БИЛТЕН број 22
У процесу ажурирања првих Планова управљања водама на обласним ријечним сливовима (дистриктима) Републике Српске, урађени су:
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Саве Републике Српске и
- Преглед значајних питања управљања водама за Обласни ријечни слив (дистрикт) ријеке Требишњице Републике Српске.
Материјали који чине преглед значајних питања за наведене обласне ријечне сливове (дистрикте) могу се погледати ОВДЈЕ
